Да, и то је једно од “чудесних чуда” нашег времена, у овом случају медицине… Нигде, то – о пресађивању ока – нисам прочитао – а, волео бих да сазнам детаље – него сам чуо на недавној јавној трибини у Дому културе Студентски град, у Новоме Београду. Гостовао је наш познат психолог, психијатар, неуропсихијатар, терапеут, књижевник, професор др Владета Јеротић. Пошто га, већ, годинама, пратим, у његовим разноврсним јавним активностима, отишао сам и те вечери. То о пресађивању ока, било је онако, узгред, као илустрација колико се новца улаже, у овом случају у америчку науку, то јест, медицину. “Једно је политика, а друго је наука” – био је закључак господина Јеротића. “Не мешајте те две ствари.”

Ето, да човек, просто, не поверује, после срца, јетре, бубрега и других органа – и око! Ја му, наравно, верујем. А он је тај податак сазнао или из медицинске литературе коју свакодневно прати или од неког “с лица места”, то јест из САД…

Волео бих да неко о овом успеху америчке медицине напише који ред, вест је, заиста, епохална. Волео бих да је то неки наш познат офталмолог, можда професор, доктор наука, академик…

У сваком случају, многопоштовани професоре Јеротићу, хвала Вам за ову “свечовечанску” вест која даје наде онима који одавно – или никад – не видеше белу зору…

Прелазим на другу тему пошто је ова колумна “мешана салата”, да не кажем “мешано месо” јер је време Великог поста. Ради се о осигурању супружника…

Наиме, према прописима из права из осигурања, запослени може здравствено да осигура и чланове најуже породице – али, пазите, сад – и онда кад немају исто место пребивалишта. Можда за ово нисте знали, па, ево прилике да и то сазнате у нашој колумни. Ово здравствено осигурање важи и за остале осугуранике, без обзира на то да ли је основ осигурања пензија, самостална делатност… Овако, осигураник може да осигура супружника и децу.

Лепо, лепо, хвала законодавцу…

Даље… Ако носилац осигурања и чланови његове породице нису пријављени на истој адреси, њихова матична филијала осигурања је она у којој је пријављен носилац осигурања и члан породице “преко” ког се осигуравају.

У случају да супружник и деца имају пребивалиште на подручју једне, а носилац осигурања на подручју друге филијале, они имају право на лечење, односно, на избор лекара на територији филијале где им је пријављено пребивалиште.

Тад, у месту пребивалишта, имају право како на лечење у дому здравља код изабраног лекара, тако и на болничко лечење.

Да ли је ово што саопштих помогло неком? Надам се да јест… Помажимо се, људи смо…

Даље… нова вест… Сазнао сам да је узрок запаљења средњег ува – најчешће, тзв., “трећи крајник”. Кад лекар одлучи, треба га оперисати, наравно, и она два “класична” крајника и овај “лажни”, “трећи”… али се сетих… и хоћу то да опишем… немиле сцене из наше младости – моје и братовљеве… у време кад смо се школовали у Београду… Наиме, једне зиме – а беше хладна баш као ова што, тек, умину – а да је, већ, уминула, знамо по поплавама – брата заболело грло, жали ми се као старијем брату, очекује мој савет, боли-боли, не може, малтене, ни да гута пљувачку, ни да говори како треба – стегло га… мало је рећи “једном” него… Зовнемо хитну помоћ…

Дође млада лекарка с медицинарем, доста брзо. Тражи супену кашику да му прегледа грло, знате, оно… “зините, кажите а”… Позајмимо кашику од газдарице, нисмо је имали…

Једва је казао а!… А она:

“Морате, хитно, на операцију крајника! Пишем вам упут!”

А брат оперисао “три комата” – два “права крајника” и онај “трећи”! Шта да му оперишу?!

Брат и ја, само смо се погледали… Нисмо хтели да се мешамо у науку, али, ни данас ми није јасно како није видела да брат нема крајнике…

Ја сам га излечио: мало нишадор, мало сода бикарбона, и готово… Уз много млаких чајева…

Имао сам доброг друга, умро је, недавно, нек му је лака земља… Саша се звао… Његов отац, учитељ, никад није због “грлобоље” ишао лекару, а ни мој Саша као ни његове три сестре, никад-никад – тата, њихов, само би им средњим прстом умоченим у соду бикарбону истрљао грло, крајнике, све што може да дотакне прстом, и сутра би престале тегобе… Здрави!…

Верујете ли у алтернативну медицину? Ја верујем. А лекари кажу – и у праву су – сви ти алтернативни начини лечења – и те како имају везе с науком, то нек се зна. Па и то лечење содом бикарбоном – баш, то, питао сам – је “чиста” ствар: сода бикарбона је база, а “грлобоља” је “кисела средина” и – база је неутралише – и оздрави се…

Хвала соди бикарбони…

А док смо, још, “код” “грлобоље”, један лекар ми је рекао како да ми деца – имам четворо деце – никад немају посла с болестима грла. Како? – питао сам очекујући решење велике загонетке. Па, лепо, одговорио ми је: нек пију, само, устајалу воду, на пример из бокала – и никад их грло неће заболети…

Хвала и бокалу…

А кад смо “код” “грлобоље”, није “далеко” од тог ни кашљање, да додам реч-две, поучно је, мада је из далеке прошлости моје најстарије кћери. Наиме, као дете од 5-6 година, “зарадила” је кашаљ, али мало је рећи “кашаљ” јер – буквално – кашљала је дан и по – сваког секунда!!! Не претерујем, било је, баш, тако… Три хитне помоћи су биле, ниједан лек јој није помогао! И подизао сам јој, на наслагане књиге, онај део кревета где јој је јастук, и везивао крпу, с комовом ракијом, око грла, није помагало. Већ сам “чупао” косу, колико ми је било тешко, а, тек, њој… Најзад, дошао је, у четвртој екипи хитне помоћи, лекар који је рекао: “Не брините, ово ће јој помоћи, престаће да кашље чим попије прву кашику сирупа који ћу јој преписати. Трчите у апотеку!”… Тако је и било. Чим је попила кашику сирупа против кашља “кодипронт”, тог трена, она престаде да кашље!… Нажалост, одавно се не прави тај спасоносан сируп, а разлог су наркомани – куповали су по десетак-двадесетак бочица сирупа “кодипронт” – и њим се дрогирали јер је био на бази кодеина, то јест, опијума! Ето, у малим количинама лек, а у великим отров!…

Ову колумну сам почео вешћу о пресађивања ока у САД, а овде – немам податак из које је земље, чак ни континента – наводим невероватну вест која се тиче глувих или наглувих. Наиме, медицина је достигла и тај врхунац да се слушни апарат уграђује у кости лобање – и да је то идеално решење за децу с оштећеним слухом на једном увету. Таква оштећења слуха од којих пати 1 до 3 % дечје популације у свету, често се и не примете, али имају тешке последице: лоше резултате у школи, проблеме с понашањем и социјализација. Операцијом уградње слушног апарата у кост није лако и обавља се у две фазе између којих мора да прође најмње 6 месеци…

“Капу доле” медицини!…

Даље… ма опет смо у њој!… Ради се о крварењу из носа – признаћете, корисно је сазнати шта треба чинити у том случају… Уколико се крварење из носа дешава два-три пута седмично, треба отићи лекару на преглед и испитивање. Не слушајте “бабе-значуше”, да нешто знају, прво би, помогле, себи – него, значи, лекару, цивилизовани смо!… Прво – кад “дође” до крварења из носа – шта се НЕ СМЕ чинити: никако не стављајте ни дете ни старију особу у лежећи положај, с подигнутим ногама или рукама и забаченом главом; крв се, тад, слива у грло и може доћи до гушења! Јесте ли прочитали ово и “утувили” у “тинтару” – ви, “свезналице”! Не правите се већи лекар од лекара, лекар је то учио 100 година и још учи, прати и сазнаје новости из света! А ви, као папагај, понављате шта је рекла ваше “бабине баба”! Друго – никако не затварајте ноздрве марамицом, ватом, тампонима, потребно је да ваздух циркулише кроз ноздрве! Научите и ово, ви, “дрвени лекари”!…

А шта ТРЕБА УРАДИТИ: отворити прозор због циркулације ваздуха, одмаћи се од извора топлоте; заузети полуседећи положај с главом усправно – дакле, не забаченом или спуштеном! На врат ставити хладне облоге (нпр., марамица натопљена хладном водом – не исцеђена већ натопљена!)! Јесу ли прочитали ово, они, вајни “стручњаци” који, чак, не знају ни како се каже област у којој су “зналци” па најчешће кажу медЕцина, а како “лече”, не трошим речи… А кад крварење из носа престане, нос треба испрати сланом водом: пола кашичице соли размутити у чаши воде па слан раствор, помоћу шприца без игле, стављати у ноздрве. После тог, тампон вате натопити истом сланом водом и ставити у ноздрве да стоји десетак минута. Па поново испрати сланом водом. Најзад, слузокожа ноздрва, може се намазати и “хидроциклином”, машћу која има инфламаторно дејство… Готово!…

Међу “чуда света” (погледај наслов) убројаћу, још, три, али кратко…

Најпознатији транссексуалац на свету, Томас Бити (он не да да се каже Томаса – а родиће дете!) је задржао женске репродуктивне органе – после промене пола – и чека треће дете!!!… О, Земљо, помери се!!!… Или – што рече песник, врли, Брана Петровић – заустави се “да сиђем”!!!… Вест је из Њујорка. Трудан је, дакле, трећи пут! Има 36 година, ето, хвата “последњи воз”… а ја бих рекао да “хвата” нешто друго, али, “не вуците ме за језик да ми се не нажуља” од… од… ма, мозак ми стаје пред оваквим “чудом”…

Следећа, претпоследља вест је из Вашингтона: господин Рикардо Луна, уредник италијанског магазина “Вајрд”, предлаже да Нобелову награду за мир добије Интернет!… Бре, питам се (и не, само, ја) – ко ће да је прими?!… С друге стране, неки сматрају да је више утицаја на друштво у целини – више од Интернета – на страни ових доказаних вредности као што су: књига, радио (нашем Тесли је припала слава!… Тесли а не Марконију!), мобилни телефон, пејсмејкер и фото-копир машина… Какво је ваше мишљење?…

На крају, вест толико “луда” да  превазилази и најлуђе: господин инжењер Џозеф Стак, да би се осветио пореској управи која га је оголила до голе коже иако није имао никаквих прихода, прво је запалио своју кућу у Остину (Текас, САД) па сео у приватан авион и “закуцао” се у прозоре пореске управе: изгубио је живот а двоје људи тешко повредио!!!

До следеће колумне… чудите се… људски је чудити се: чудим се, дакле, постојим – правим се паметан, ја, ваш…

Боба Михић