Да хартија трпи све, одавно је познато, али да се један озбиљан дневни лист све више претвара у сваштару, почиње да ми смета и, зато, овде (не на хартији него у е-издању!) дижем свој глас(ић). На страници 17, на странама културе, овај лист од 27. јануара 2010. објављује четири прилога: горе – “Политика” пронашла слику Паје Јовановића у Чилеу (ни помена, бар “у пола реченице”, да се слике овог нашег великог уметника излажу у Галерији САНУ, у Београду!); доле – Сећање на Слободана Марковића, песника, новинара и сликара познатијег као Либеро Маркони (1928 – 1990); десно – на четвртини стране, честитка: Ученицима и просветним радницима честитамо школску славу, празник просвете и културе; лепо, пригодно, био је Дан Светог Саве, има, у честитки, и Савин, светачки, лик – наравно, са светачким ореолом – с познате фреске (али, побогу, зар на 17. страни, уместо на првој?!); а лево – због тог се и лаћам тастатуре – текст који ме је оборио на под: ХИТЛЕР ЈЕ ВОЛЕО ШЕКСПИРА (!) – узвичник је мој, требало је да придодам још два!…
Ја не верујем, а ви?!
Ја не верујем да је тај патолошки злочинац ишта и читао осим спискова недужних милиона људи, жена и деце које је слао у смрт! Мада има и таквих који тврде да је тај идиот, тај изрод људског рода, чак, нешто, и писао, наводно књигу “Моја борба”, значи, био је “борац” (!), а какав и за шта се борио тај лудак луђи од свих осталих заједно – пропиштали су милиони и милиони његових жртава (међу њима и мој отац и мој деда)…
Па, како је, то, Хитлер “волео Шекспира”?!
То сазнајемо из овог текста објављеног у нашој “сваштари”: а текст је после одржаног сусрета неких наших писаца  поводом изласка из штампе књиге “Хитлерова лична библиотека” Тимотија Рајбака, у издању NNN International; сусрет је одржан у Дому културе Студентски град, у Новоме Београду.
У тексту се каже – одмах, у првој реченици – да је “Адолф Хитлер био страствен читалац, а да је у књигама трагао за тезама које би подупирале његове политичке идеје” (!)…
Прво – увреда читаоца и свих читалаца широм света! Друго – ја, не, само, што се усуђујем да тврдим, да тај Х. – у даљем тексту се гадим и да му наведем име! – ништа није читао – најмање Шекспира, Гетеа и друге ауторе – понос људског рода – него да је (sic!) био неписмен!!!…
Шта је, тај патолошки лудак Х., радио, милионима људи, то ум, људски, ни дан-данас тешко да може да схвати! Одвајао је децу од њихових мајки – пре него их убије!… и децу, и мајке!… Давао је, унапред осуђенима на смрт, “по списку”, пешкир и сапун – да се “окупају”!… И тако слично или горе… до 1001 и даље… све злочин до злочинства, све беда до беде, све јад до јада… до суза… до милионских хропаца умирућих!!!…
Х. је волео Шекспира!…
Тако нешто може да се објави само у нашој “сваштари”. Тако нешто може да се коментарише само у нашем главном граду – нисам био, не знам колико је посетилаца било на том сусрету писаца у Дому културе “Студентски град”… али…
Као што је некад Зола узвикнуо ОПТУЖУЈЕМ!, ја узвикујем ДИЖЕМ СВОЈ ГЛАС!…
Даље се наводи да је, осим што је Х. “ценио Шекспира, волео Робинсона Крусоа, Дон Кихота и Винетуа”…
Може ли се о неком ценити на основу књига из његове библиотеке?! Неки Валтер Бењамин тврди да може. Ја мислим да тај лаже и да уопште није ни имао библиотеку – мислим на Валтера Бењамина – његово је име у тексту – јер, да је имао – не би “извалио” овакву ноторну глупост! Ма немојте ме рећи – онакви смо какве су нам наше књиге – то јест, књиге у нашој личној библиотеци! Као да се не читају и друге књиге, а не, само, из своје библиотеке! Није – него! Одговор је да зло не долази из књига него из болесног ума рођених злочинаца!
Даље, наводи се да је са сигурношћу утврђено да је 9 (девет) књига из те злочинчеве библиотеке с његовим белешкама на маргинама! И то је као неко велико откриће! Не знам зашто!
Можда неко покушава да га оправда?! Као – није Х. крив – него књиге које је читао!
Побогу, зар Шекспир и Гете?!…
Да, да… то може у “сваштари”… У “сваштари” може свашта, зато и јест сваштара… И то поред слике Светог Саве! И то на Савиндан!… Ако је и од “сваштаре”, много је!…
Један учесник на овом сусрету – по мом мишљењу набеђен писац – тврди да је у Х.-овој библиотеци било књига о РАТНИМ ПОДВИЗИМА, о ВОЈНИМ ТАКТИКАМА…
Ужас!…
Откад се његова недела могу подвести под “подвиге” и “тактике”?! Испада, пошто је у Х.-овој личној библиотеци било и књига “о ратним подвизима” и “о војним тактикама” – да му се, можда, може ублажити кривица у Другом светском рату јер је, забога, читао такве књиге! Крива му лектира! Није он био луд, ни крив, него се “надахњивао” лудостима и опачинама таквих неподобних књига!
А шта ако је Х. био луд и пре тих књига? Писац Тимотије Рајбак то, изгледа, не претпоставља него га, изгледа, завела и затровала погрешна лектира! Да није глупо, било би јадно! Али, мени се чини и једно и друго!…
Други учесник овог сусрета, али, за разлику од првог, “зеленог” и “набеђеног писца”, веома познат и озбиљан – истиче да “постоје тезе да је немачки вођа био, само, медиј иза ког су постојале некакве зле силе” (!). Да ли и он дели то мишљење или га је само навео у нашој “сваштари”, не знам. Али, и ово као да покушава да умањи све страхоте које је Х. починио! “САМО МЕДИЈ” (!) – да се човек прекрсти, трипут!
Ипак, овај други учесник, примећује да се кроз Рајбакову књигу може “завирити у Х.-ов ум и покушати схватити како је могуће да један човек учини толико злочина”. Похваљујем идеју, али, тврдим, не може! То, само, доктор за лудаке може да учини – а не књиге, а не лектира из Х.-ове личне библиотеке!
Колико људска глупост може далеко-предалеко да оде, види се из “идеје” поменуте на овим сусретима – спомиње се књига неког Дејвида Луиса (могао бих се опкладити да такав не постоји, тј., да је измишљен!) под насловом “Човек који је створио Хитлера” – дакле, из идеје као тезе да је Х. “под хипнозом уобразио да је нов месија” (!)…
И, ето, на крају, у нашој “сваштари”, може да се прочита тврдња тог Дејвида Луиса како се Х. “дивио писцима као што су Гете, Шопенхаур, Фихте” (!)…
На крају, “конац дело краси”, каже се: “Рајбаково дело и не говори толико о књигама, колико о људима с којима се Хитлер сретао и који су утицали на њега дајући тако ширу слику о настанку нацистичког покрета и о културном моделу у ком је настао”…
Шта кажете – нацизам – и културни модел!!!
Немам речи…
Ништа ме не питајте три дана, а ништа нећу ни читати – бар десет!…

Боба Михић

оОо