Давно, док је Југославија још била цела – а злонамерници би додали: после -  (рас)пала – јер је била склона паду с чим се ја не слажем – мој деда Душан је, у своје време, говорио: како, то, многи нас, наводно, хвале, а, овамо, многи и не знају ни ко смо, ни шта смо, ни где нам је држава – па нас зову Југословакија!…
Е, деда, мој, нек ти је лака црна земља, изгледа да долази твоје време. Србија је постала земља чуда! Aко се овако настави, одох на Нови Зеланд и рећи ћу да сам Словак а не Србин!…
Какви смо били, а какви смо, сад; шта смо радили, а шта радимо, сад – безброј је примера…
Моја мајка је на посао носила хлеба и пекмеза да заради своју цркавицу, а сад “господа” раде на два-три места, примају две-три плате – и ником ништа!… Само им се, мало, нос зацрвени од вискија или курвоазијеа!…
Онај “родољуб” накуповао више десетина кућа, поделио их рођацима, а кад су се рођаци “попунили”, делио и познаницима и… Полако, није, још, прошло 20 година!… Читам, пре неки дан – одузели му једну кућу!… Богати, кад пре!…
Онај ухваћен с милион марака у коферу и… Има, отад, ма… Сад се истражује ко је направио кофер!… Полако, Правда је спора и поспана!…
У време мог детињства, један возач камиона, имао је право да, на повратку, пошто му је камион празан, може да повезе 9 путника. “Веселник” је, на  решењу, боље рећи цедуљчету, додао испред бројке 9 једну јединицу, и то другим мастилом, и то укосо, “ћорав би видео” да је фалсификат… Бого, мој, колико је, тај, робије зарадио! Ко зна, можда је још на робији… “Зато” је “онај с танкером” остао неоткривен… Који “с танкером”?!… Старији се сећају: у Јадрану нестао танкер с нафтом – и никад није пронађен! Ни танкер ни нафта у њему… Ко зна, можда га мангупи претворили у подморницу!… Па још цевче и продају на литар!…
Урушавање морала, давно је почело и то тако што се човеку прво савест уруши па, после, та “болест” пређе на другог, на друге, на суседне улице, градове, државе!…
Један је поткрадао нашу државу тако што није плаћао струју – једно, брат брату, 10 година – док га нису “укебали”. И, шта се десило? Да ли му је званично лице “исекло струју”?… Јесте, али делимично! Каже, он, том “лицу”: е, буразеру, остани код мене на роштиљу, али ми не сеци струју, остави ми једну фазу… Остао је на роштиљу!…
Један други – ма шта “други” – тај исти је у самопослузи, на Дедињу, преко пута болнице “Др Драгиша Мишовић”, крао, “само тако”! А запослен, био, имао плату, али, није он крив што је рођен као лопов!… Уђе у самопослугу, узме на одељењу за воће и поврће повелику  кесу од хартије, убаци два-три-четири кромпира, па оде на другу гондолу и убаци два-три-четири паковања кафе од по 200 грама, врати се на воће и поврће, дода, одозго, још кило-два кромпира – и на каси му наплате кромпир!…
Недавно, “фини момци” претукли два возача трамваја!… А, можда, у исти дан, један “фин господин”, такође у трамвају, пуцао у под – јер возач није хтео да му отвори врата!… А трамвај пун путника!…
Пре неколико година, у пошти, на старом Цераку, била гужва. Младићу који се угурао преко реда, старији човек је рекао: ми, старији, можемо да чекамо, а ти, млад, не можеш!… Младић га опсује!… Старији га добро погледа, изађе из реда, оде кући, узме пиштољ, врати се и убије га, пред шалтером, није му вредело што се прогурао!…
А јесте ли читали како се она секретарица возила државним колима у приватне сврхе?… И то с возачем који је ожењен! Наводно, зато што је седела на сувозачевом месту, да се, због тог, с њим и “зближила”… Никад ми неће бити јасно зашто девојке “преферирају” ожењене људе поред толиких момака!… Шта, знате разлог?… Не будите… хм!…
За велико београдско насеље Церак виногради, ауторка урбанистичког решења је добила прву награду – а има зграда до којих не могу доћи ватрогасна кола, кола хитне помоћи, кола за снабдевање! И, зашто је добила прву награду?… Не, то сте рекли ви, не ја…
Да, црно-бели свет… Два света… Земља чуда…
Ком свету припадате ви, то јест Ви?
Брзо мењајте страну – долази контрола! Контрола или улази, или долази, или се, тек, родила, или, тек, треба да се врати из привременог боравка у иностранству, или… или… репертоар је неограничен.
А да ће доћи, доћи ће! Живи били и не “урушили” се!

Боба Михић